Мона Лиза

Мона Лиза  или Ђоконда (итал. La Gioconda, фр. La Joconde) је чувена ренесансна слика Леонарда да Винчија. Израђена је уљаном техником на дрвеној плочи од тополе. Представља портрет  младе фирентинске даме, Лизе дел Ђаконде. Портрет Мона Лизе је изложен у Музеју Лувр у Паризу.

Још од Ђорђа Вазарија, савременика и аутора биографија уметника из 16. века, тврди се да је ово портрет Лизе дел Ђаконде . Сам портрет није ни датиран ни потписан. Вазари тврди да је Леонардо у годинама 1500-1506, по свом повратку у Фиренцу, насликао портрет Лизе дел Ђокондо, треће супруге фирентинског трговца свилом Франческа дел Ђоконда. Такође тврди да Леонардо овај портрет није завршио ни после 4 године рада. Леонардо није дао ову недовршену слику наручиоцу, Франческу дел Ђоконду, већ ју је задржао.

Вазари помиње име Мона Лиза (Мона – скраћено од Мадона, у значењу жена).

Временом су се појавиле нове теорије које су тврдиле да је у лику Мона Лизе представљена нека друга жена тог доба (Изаабела од Арагона и Напуља, Ћећилија Галерани…), безимена идеализована жена, Леонардова мајка, па можда и сам лик Леонарда.

Дилеме о идентитету Мона Лизе су окончане 14. јануара 2008.године, када је тим истраживача са Универзитета у Хајделбергу објавио откриће датираних белешки на маргинама књиге из октобра 1503. које потврђују да је Лиза де Ђокондо била Леонардов модел.

Димензије слике су 76,8 × 53 cm, и по томе је слика малих димензија. Настала је у периоду од 1503. до лета 1505.

Леонардо је употребио пирамидални распоред елемената који слици даје осећај спокојства. Њене груди, врат, лице и руке су обасјане светлошћу истог интензитета. Мона Лиза седи усправљена са положеним рукама и отуда резервисана према посматрачу. Њен поглед оставља илузију неме комуникације. Општи утисак је да је приказана мистериозна идеализована жена, блиска и далека у исто време.

Као и у многим својим другим делима, Леонардо је и на овом портрету применио технику сфумата, како у позадини, тако и у детаљима лица. На тај начин облици постају замагљени. Леонардо је Мона Лизу сликао из две различите перспективе, једне за позадину, а друге за фигуру. Ово не постаје одмах очигледно за посматрача и представља ефекат изненађења.

Мона Лиза је један од првих портрета који лик приказује у имагинарном пејзажу. Модел се вероватно налази на тераси. У магловитом пејзажу се види кривудави пут, мост и планине.

Леонардо је за сликање руку и лица користио боје различитог хемијског састава. Боја руку се временом боље одржала, док су боје лица изгубиле колорит, а њихове нијансе постале готово сасвим валерске. На први поглед, Мона Лиза нема обрве. Сматрало се да би то могао бити део идеала лепоте ренесансне жене. Анализе самог платна откриле су да су обрве сликане, али су временом избледеле. У очима Мона Лизе су такође уочени сакривени симболи.