https://docs.google.com/presentation/d/13I1q3syTHkCFOaGGuiO2r41pRWsxEt7p/edit#slide=id.p1
Хармонија
Хармонија у ликовној композицији оставља на посматрача утисак сталожености, мира и усклађености и ствара осећај пријатности.
Хармонија је склад, односно усаглашеност делова неке целине.Елементи једне хармонијске ликовне композиције могу бити слични по одређеном својству: облику, боји, величини, функцији, значењу и сл. На пример , у кругу су хармоничне боје оне које стоје једна поред друге.
Сродне ликовне вредности у ликовној композицији стварају складне, хармоничне односе.Усклађивањем истих или сличних вредности линија, боја , облика, површина, текстура, светлина и волумена постиже се хармонична ликовна композиција.
Ређање елемената једнаких ликовних вредности оставља утисак једноличности-монотоније, док супротне вредности једна поред друге представљају контраст.
За разлику од монотоније и контраста, хармонија је уравнотежен однос вредности, односно “ ни премало, ни превише”
Француски сликар Клод Моне направио је преко тридесет слика руанске катедрале. На њима је приказао ефекте светлости у различито доба дана. Платна је сликао ситним потезима густе боје и тако створио складне, хармонијске односе.
Складне односе линија, облика, текстура, боје и светлости можемо да уочимо у природи. Направи у свом раду композицију облика из природе користећи сродне облике и успостављајући хармонијске односе међу њима. Инспирацију можеш потражити у свом окружењу или истражујући различите изворе- интернет, енциклопедије, часописе и слично
Витраж
Витраж (фр. Vitrail) је стаклена површина састављана од разнобојних стакала ликовно уређених и спојених оловним тракама и служи за застакљивање прозора.
Витражи су почели да се појављују у градњи средњоевропских готских катедрала које су имале отворе сувише велике да би се застаклиле једним стаклом и морало се спајати више стакала у једну целину.
Постепено је ово постала уметност. Како се пре витраж употребљавао само у црквама. храмовима и манастирима у данашњем времену он се употребљава и у домаћинствима за украшавање врата и прозора као декорација на њиховим деловима.
Класичан витраж настаје спајањем разнобојног стакла на хладно помоћу оловних профила и употребљава се за декорисање прозорских отвора или врата.
Тифани витраж је новија, филигранскија техника, стара неких стотинак година. Она пре свега омогућава израду витража од много мањих комадића стакала, фуге су много тање и у просторијама где имате блиски контакт са витражима, тифани витражи делују много елегантније. Затим, тифани техника је омогућила да витражи не морају да буду само у једној равни. Најпознатије су тифани лампе, али је могуће израђивати разне уметничке и употребне предмете.
Композиција
Композиција (лат. compositio – састављање), састављање, састав, склоп, састављање делова у целину; У сликарству композиција је стављање ликовних елемената у хармоничну целину.
Равнотежа је једнак однос ликовних елемената.
Врсте композиција
Симетрична композиција
Асиметрична композиција
Троугласта композиција
Дијагонална композиција
Кружна композиција
Сложена композиција
Композиција у вајарству
Компоновање величина у простору
Ритам је понављање елемената у простору
Контраст је очигледна разлика између појава и ствари.
Јединство чини начин коришћења ликовних елемената према чему препознајемо уметничке правце и рукопис уметника.
Доминанта је облик или правац који привлачи или води наш поглед по слици.
Перспектива је наћин представљања дубине простора.
Линеарна перспектива
Ваздушна перспектива
Жабља и птичија перспектива
Вајарство
Сагледава се и пут умрлог ка «оном свету». Рељеф је плитак и ближи сликарству него вајарству.
Постоје две врсте: Ниски барељеф (благо испупчени облици) и упуштен рељеф (урезан)
Барокна скулптура
Перспектива
У ликовним уметностима перспектива означава начин приказивања простора на слици. Разликујемо више врста перспектива , од којих је свака била и најбоља и једина могућа за културну средину и у одређеном историјском тренутку.
Перспективу можемо делити на:
- Семантичку
- Вертикалну
- Обрнуту
- Линеарну или геометријску
- Ваздушну или атмосферску
СЕМАНТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА Ликови су велики према значају који имају за аутора
ВЕРТИКАЛНА ПЕРСПЕКТИВА Низанје ликова по вертикали
ОБРНУТА ПЕРСПЕКТИВА Оно што нам је ближе мање је.
ЛИНИЈСКА ИЛИ ГЕОМЕТРИЈСКА Леон Батиста Алберти објавио је књигу “ О сликарству“ 1436. године . У њој су описани начини како да сликари постигну већи реализам у слици, користећи светлост, боју и перспективу.
Тачка у којој се спајају све линије зове се тачка нестајања, а линија на којој се она налази је линија хоризонта.
Линеарну перспективу можемо поделити на „Птичију“ и “ Жабљу“ перспективу.
Ваздушна перспектива
О почетцима ваздушне перспективе можемо говорити код Леонарда да Винчија. Он ју је не само сликао већ и писао о њој у свом “ Трактату о сликарству“ .
Из“Трактата“: Постоји још једна перспектива, називам је ваздушном (атмосферском), јер кроз разноликост ваздуха могу сазнати различита растојања разних зграда; ако желиш да на слици изгледају даље једна од друге“ треба замислити густ ваздух. Ти знаш да таквом ваздуху последње по реду ствари које на њему виде, односно планине, због ваздуха, изгледају плавље. Дакле, треба направити прву зграду у њеној боји ; удаљенију направи нејасним контурама и плављу, а ону која хоћеш да буде још удаљенија направи још плављом; ону која хоћеш да буде пет пута удаљенија направи је пет пута плављом.“
Визуелно споразумевање (Амбалажа,кутија,осликавање,визуелни симбол употребне функције)
Пропорције
Мона Лиза
Мона Лиза или Ђоконда (итал. La Gioconda, фр. La Joconde) је чувена ренесансна слика Леонарда да Винчија. Израђена је уљаном техником на дрвеној плочи од тополе. Представља портрет младе фирентинске даме, Лизе дел Ђаконде. Портрет Мона Лизе је изложен у Музеју Лувр у Паризу.
Још од Ђорђа Вазарија, савременика и аутора биографија уметника из 16. века, тврди се да је ово портрет Лизе дел Ђаконде . Сам портрет није ни датиран ни потписан. Вазари тврди да је Леонардо у годинама 1500-1506, по свом повратку у Фиренцу, насликао портрет Лизе дел Ђокондо, треће супруге фирентинског трговца свилом Франческа дел Ђоконда. Такође тврди да Леонардо овај портрет није завршио ни после 4 године рада. Леонардо није дао ову недовршену слику наручиоцу, Франческу дел Ђоконду, већ ју је задржао.
Вазари помиње име Мона Лиза (Мона – скраћено од Мадона, у значењу жена).
Временом су се појавиле нове теорије које су тврдиле да је у лику Мона Лизе представљена нека друга жена тог доба (Изаабела од Арагона и Напуља, Ћећилија Галерани…), безимена идеализована жена, Леонардова мајка, па можда и сам лик Леонарда.
Дилеме о идентитету Мона Лизе су окончане 14. јануара 2008.године, када је тим истраживача са Универзитета у Хајделбергу објавио откриће датираних белешки на маргинама књиге из октобра 1503. које потврђују да је Лиза де Ђокондо била Леонардов модел.
Димензије слике су 76,8 × 53 cm, и по томе је слика малих димензија. Настала је у периоду од 1503. до лета 1505.
Леонардо је употребио пирамидални распоред елемената који слици даје осећај спокојства. Њене груди, врат, лице и руке су обасјане светлошћу истог интензитета. Мона Лиза седи усправљена са положеним рукама и отуда резервисана према посматрачу. Њен поглед оставља илузију неме комуникације. Општи утисак је да је приказана мистериозна идеализована жена, блиска и далека у исто време.
Као и у многим својим другим делима, Леонардо је и на овом портрету применио технику сфумата, како у позадини, тако и у детаљима лица. На тај начин облици постају замагљени. Леонардо је Мона Лизу сликао из две различите перспективе, једне за позадину, а друге за фигуру. Ово не постаје одмах очигледно за посматрача и представља ефекат изненађења.
Мона Лиза је један од првих портрета који лик приказује у имагинарном пејзажу. Модел се вероватно налази на тераси. У магловитом пејзажу се види кривудави пут, мост и планине.
Леонардо је за сликање руку и лица користио боје различитог хемијског састава. Боја руку се временом боље одржала, док су боје лица изгубиле колорит, а њихове нијансе постале готово сасвим валерске. На први поглед, Мона Лиза нема обрве. Сматрало се да би то могао бити део идеала лепоте ренесансне жене. Анализе самог платна откриле су да су обрве сликане, али су временом избледеле. У очима Мона Лизе су такође уочени сакривени симболи.
Линија
Према карактеру линије могу бити узане, широке, оштре, испрекидане, изломљене, једноличне и сл. Друга важна особима линија јесте њихов ток, њихова путања. Према свом току могу бити криве, отворене или затворене.