Хармонија у ликовној композицији оставља на посматрача утисак сталожености, мира и усклађености и ствара осећај пријатности.

Хармонија је склад, односно усаглашеност делова неке целине.Елементи једне хармонијске ликовне композиције могу бити слични по одређеном својству: облику, боји, величини, функцији, значењу и сл. На пример , у кругу су хармоничне боје оне које стоје једна поред друге.

Сродне ликовне вредности у ликовној композицији стварају складне, хармоничне односе.Усклађивањем истих или сличних вредности линија, боја , облика, површина, текстура, светлина и волумена постиже се хармонична ликовна композиција.

Ређање елемената једнаких ликовних вредности оставља утисак једноличности-монотоније, док супротне вредности једна поред друге представљају контраст.

За разлику од монотоније и контраста, хармонија је уравнотежен однос вредности, односно “ ни премало, ни превише”

Француски сликар Клод Моне направио је преко тридесет слика руанске катедрале. На њима је приказао ефекте светлости у различито доба дана. Платна је сликао ситним потезима густе боје и тако створио складне, хармонијске односе.

Складне односе линија, облика, текстура, боје и светлости можемо да уочимо у природи. Направи у свом раду композицију облика из природе користећи сродне облике и успостављајући хармонијске односе међу њима. Инспирацију можеш потражити у свом окружењу или истражујући различите изворе- интернет, енциклопедије, часописе и слично

2 новембра, 2013 by Ђокић Тања

Перспектива

У ликовним уметностима перспектива означава начин приказивања простора на слици. Разликујемо више врста перспектива , од којих је свака била и најбоља и једина могућа за културну средину и у одређеном историјском тренутку.

Перспективу можемо делити на:

Семантичку
Вертикалну
Обрнуту
Линеарну или геометријску
Ваздушну или атмосферску

СЕМАНТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА Ликови су велики према значају који имају за аутора

ВЕРТИКАЛНА ПЕРСПЕКТИВА Низанје ликова по вертикали

ОБРНУТА ПЕРСПЕКТИВА Оно што нам је ближе мање је.

„Моја учионица“ ученик 8. година

Чимабуе “ Град Јудеја“ 1290.год.

ЛИНИЈСКА ИЛИ ГЕОМЕТРИЈСКА Леон Батиста Алберти објавио је књигу “ О сликарству“ 1436. године . У њој су описани начини како да сликари постигну већи реализам у слици, користећи светлост, боју и перспективу.

Албертијева пирамида

Коцка нацртана у перспективи

Карло Кривели “ Благовести“ 1486.год.

Тачка у којој се спајају све линије зове се тачка нестајања, а линија на којој се она налази је линија хоризонта.

Линеарну перспективу можемо поделити на „Птичију“ и “ Жабљу“ перспективу.

Птичија перспектива

Жабља перспектива

“ Тајна вечера“ Леонардо да Винчи

„Св. Јероним у ћелији“ Албрехт Дирер

Ваздушна перспектива

О почетцима ваздушне перспективе можемо говорити код Леонарда да Винчија. Он ју је не само сликао већ и писао о њој у свом “ Трактату о сликарству“ .

Из“Трактата“: Постоји још једна перспектива, називам је ваздушном (атмосферском), јер кроз разноликост ваздуха могу сазнати различита растојања разних зграда; ако желиш да на слици изгледају даље једна од друге“ треба замислити густ ваздух. Ти знаш да таквом ваздуху последње по реду ствари које на њему виде, односно планине, због ваздуха, изгледају плавље. Дакле, треба направити прву зграду у њеној боји ; удаљенију направи нејасним контурама и плављу, а ону која хоћеш да буде још удаљенија направи још плављом; ону која хоћеш да буде пет пута удаљенија направи је пет пута плављом.“

„Богородица са Св. Аном“ 1510.год.

25 октобра, 2013 by Ђокић Тања

Линија

Линија је, као облик и боја, основни ликовни елемент ликовне целине. Линија је збир тачака у низу. На цртежима ликовних уметника опажамо да уметници користе линије које се разликују по дужини, према правцу простирања, по ширини.

Према карактеру линије могу бити узане, широке, оштре, испрекидане, изломљене, једноличне и сл. Друга важна особима линија јесте њихов ток, њихова путања. Према свом току могу бити криве, отворене или затворене.

Линије се могу одредити и према свом значењу. Према значењу их делимо на контурне линије и текстуралне линије.

Контурне линије описују неки облик споља. Ивична линија облика којом одређујемо границу између облика и његовог околног простора назива се контурна линија.

Текстура означава карактер површине која може бити пластична ( храпава и глатка), сликарска (различите густине бојених мрља на платну) и графичка текстура, где се користе цртачки елементи- различито испуњавање и растерисање површине ограђено контуром. Дакле, контурном линијом оивичавамо облик, који је изнутра испуњен текстурним линијама.

Код цртања изгледа површина линијама, важно је пронаћи прави ритам линија. Такође је важно одредити одговарајућа својства линија. Изглед површине се може приказати цртањем линија једне поред друге на мањим растојањима. Могу бити паралелне, а могу се и међусобно укрштати.

На ликовна свијства нацртаних линија веома утиче и материјал са којим цртамо. Човек који црта највише утиче на ликовна својства линија. Мењањем притиска или угла мењамо и изглед линија.Подлога за цртање такође утичена изглед нацртаног(својом бојом или хтапавошћу).

Квалитет линија зависи од материјала којим се црта. Тако је линија изведена тушем и пером уска и оштра, док се лавираним тушем може постићи прелаз од оштре до меке и разливене. Четка омогућава линије различитих ширина и степена светлине. Угљеном и оловком такође се остварују линије различитих вредности, нпр.уске, широке, провидне или тамне.